Uskrs i misterija Tajne večere

drugi članci

Zašto slavimo Uskrs? Odgovore čuva astrologija, osnovna  filozofija prirode i života

Svake godine početak proleća najavljuje da nam se bliži veliki hrišćanski praznik Uskrs. Za razliku od Božića, koji je kalendarski fiksno određen jer se računa samo na osnovu zimske kratkodnevice, datum Uskrsa je svake godine drugačiji jer se u računicu uključuje, osim prolećne ravnodnevice i kretanje, tj. položaj Meseca.

USKRS PRIRODE I ŽIVOTA

Podsetimo se, počev od letnjeg solsticija, dana u godini kada je obdanica najduža, gledajući iz perspektive severne hemisfere, Sunce kreće ka jugu i postaje sve slabije. Narednih šest meseci obdanica se kontinuirano malo-pomalo skraćuje sve do jesenje ravnodnevnice nakon koje će prevagnuti noć. Sunce će na svoju najnižu tačku na nebu dospeti oko 21, 22. decembra i ovaj datum poznajemo kao zimski solsticij, kratkodnevnica, dan kada je noć najduža, a obdanica najkraća. Ujedno ovo predstavlja promenu godišnjeg doba, početak zime.

Od tog trenutka narednih šest meseci Sunce raste, biva sve jače i jače, a s njim i svetlost, obdanica. U vreme prolećne ravnodnevice stiže proleće, obdanica se izjednačava s tamom i preuzima vođstvo nakon čega će rasti sve do 21. juna, kada dostiže najvišu, severnu, tačku (gledajući s Zemlje). Ovaj datum prepoznajemo kao početak leta i ujedno trenutak od kojeg će dan polako slabiti, a noć rasti.

Ako bismo pogledali logično, pravi početak godine bi trebao da bude upravo u vreme prolećne ravnodnevnice jer Sunce nakon tog trenutka raste i dobija primat nad tamom. Znamo da je ovo vreme astrološkog znaka Ovna, a astrološki znalci znaju i to da je Sunce egzaltirano u ovom znaku, dakle – ima svoje najjače dejstvo. Proteklih šest meseci se svetlost borila s silom tame, sve od jeseni pa do proleća noć traje duže od dana. Pobedu nad silom tame i početak rasta slavimo u vreme Božića, a Uskrs je praznik kada slavimo definitivnu pobedu svetlosti i uskrsnuće prirode. Nakon šestomesečne vladavine tame Sunce je pobedilo.

Neko bi upitao, zašto Božić slavimo uvek istog dana, a Uskrs, konačnu pobedu svetla, svake godine drugačije. Odgovor leži u jednostavnoj astrološkoj logici. Naime, život na Zemlji nam je dalo Sunce, ali za funkcionisanje sveopšteg principa, neizostavno je uključen Mesec koji predstavlja podsvesni deo našeg bića, i koji je, pored Sunca, drugo je svetlo u horoskopu. Mesec je duša, ljudsko telo, materinstvo. Njegova egzaltiranost u znaku Bika, koji je po redosledu odmah iza Ovna, opisuje važnost plodnosti i prirode za opstanak života na Zemlji. Dakle, Sunčeva svetlost nije dovoljna, potrebna je i oplođena materija koja je predstavljena Bikom, a u kojoj je Mesec, kao simbol ljudskog gostovanja na Zemlji, neophodan. Materija u smislu prirode koja je predstavnik plodnosti i hrane. Otud Mesec predstavlja majku, matericu, dojku, hranu…

Lav i Rak, otac i majka. Lavovo Sunce se najjače ispoljava kroz Ovna (proleće, životna energija, buđenje), a Rakov Mesec kroz Bika (priroda, plodnost). Ovnov Mars je oplodnja, Rakov Mesec je materica, inkubator.

Dakle, u izračunavanje datuma Uskrsa uzima se osim prolećne ravnodnevice i položaj Meseca. Po definiciji, Uskrs pada u prvu nedelju, nakon punog Meseca, posle prolećne ravnodnevice. Razlika u datumima kada se obeležava uglavnom potiče zbog različitih kalendara, jer neke religije, pa i naša pravoslavna, ovo izračunavaju na osnovu tablica, a ne na osnovu pravog položaja Sunca i Meseca na nebu.

Bilo kako bilo, za našu priču ovo nije važno jer suštinu simbolike proslave ovog trenutka u godini ništa ne menja. Mi slavimo vaskrsnuće, uskrsnuće, preporod Sunca, a s njim i Meseca koji nam kroz bujanje prirode obećava opstanak i produžetak života na Zemlji. Nakon ravnodnevice čekamo pun Mesec jer je tada ispunjena sva njegova simbolika, a dan za slavlje je nedelja – Sunčev dan. Nedelji prethodi sveta nedelja, a hrišćansko tumačenje sleda događaja koji su se odigrali tokom ove nedelje poklapaju se s astrološkom vladavinom planeta u kojoj je svaki dan u kalendarskoj nedelji pod dejstvom druge planete.

VELIKI ČETVRTAK

Veliki četvrtak je dan kada je Isus na Tajnoj večeri podelio hleb i vino kao simbol svog tela i krvi. Tog dana je ustanovljena sveta tajna pričešća. Četvrtak je, astrološkim tumačenjem, dan pod vladavinom Jupitera. Ova planeta predstavlja duhovnost, religiju, pričešće, ali kao tradicionalni vladar Riba predstavlja i obrok – večeru. Dalje, Ribe predstavljaju i tajnu. Kompletna simbolika Strelca i Riba i njihovog vladara Jupitera predstavljena je u događaju koji se odigrao u Veliki četvrtak i na Tajnoj večeri.

VELIKI PETAK

U astrologiji petak je dan pod vladavinom Venere. Znamo da se u Veliki petak obeležava uspomena na Hristovo raspeće jer je tog dana, nakon Judine izdaje, razapet. Simbolika petka i planete Venere je u tome što je ona prirodni vladar Bika (materija, fizičko izobilje, gramzivost) i Vage (sud, pravda). Raspeće se astrološki oslikava u egzaltiranom dejstvu planete Saturn u znaku Vage. Dakle, veliko iskušenje, muka, bol, kazna u obliku krsta, koji između ostalog simbolizuje Saturn. Ova biblijska scena je utkana u naše duboko nesvesno, odatle dolazi izreka „svako nosi svoj krst”, a astrološkim učenjem ovo se poklapa jer, zna se, planeta sudbine, ona koja nas muči i uči, iskušava i oblikuje je Saturn. Ta ista planeta u astrologiji predstavlja prekretnicu, veliki krst.

VELIKA SUBOTA

Subota je Saturnov dan. Velika subota ili Strašna subota je dan posvećen uspomeni na pogreb Isusa Hrista. Saturn je planeta koja predstavlja grob, smrt, kraj nečega. U svakodnevnom životu subotu biramo za dan kada izlazimo na groblje jer je taj dan posvećen zagrobnom životu.

I na kraju, konačno, nedelja u kojoj se slavi Hristovo vaskrsnuće, pobeda svetlosti, sile života, Sunca, nad silom tame. Dan koji slavimo kao Uskrs.

USKRS

Ova simbolika, kao i svaka druga u astrologiji, beskrajno je duboka. Sunce je svest, svetlost, životna energija, otac, onaj koji nas vodi, Mesec je podsvest, tama, majka, materica, ona koja nas rađa. Mesec se najbolje oseća u Biku, a ovaj znak predstavlja prirodu, zemlju, hranu. Naše proleće svake godine budi plodnost, a kako bismo predstavili plodnost drugačije nego semenom ili jajetom.

Ako znamo da je sila tame pod dejstvom Meseca, a isti je egzaltiran u znaku Bika, nije teško rastumačiti čin izdaje koji se dogodio tokom Tajne večere. Naime, apostol koji je izdao Isusa Hrista za 30 zlatnika je nosilac Bikovog astrološkog principa. Drugim rečima, iako Bik predstavlja energetski princip na Zemlji koji nam daje hranu istovremeno, zbog Venerine egzaltiranosti u Ribama, sklon je iluziji, prevari i gramzivosti. Dakle, slika izdaje je sila tame (Mesec) koji najlakše kroz Bikovu glad za materijom napada Sunce. Ne dolaze li najveći čovečanski problemi upravo zbog gramzivosti?

Ovde se otvara pitanje kako to da Mesec predstavlja tamu i noć, ali i matericu, majku… čemu onda simbolika crvenog jajeta?

Prvo, dominacija crvene boje za vreme Božića prepoznatljiva je kroz Marsovu egzaltiranost u znaku Jarca koji vlada ovim periodom u godini. Sada imamo proleće, vreme je Ovna kome je crveni Mars prirodni vladar. Čin kucanja jajima dolazi iz prirodne raspodele uglova u horoskopu. Ovan i Vaga su prirodni partneri (ali i suparnici), predstavljaju iskonski odnos između dva ljudska bića. Njihov odnos uvek mora biti predstavljen akcijom koja je astrološkim jezikom opisana aspektom opozicije (180 stepeni, direktna suprotstavljenost). Dakle, Ovan i Vaga su dva partnera koji u ruci drže po jaje crvene boje. Razbijanje predstavlja pucanje opne i čin rađanja života, Sunca. Crvena boja jer se Sunce/život, koje je u Ovnu egzaltirano, upravo tu i rađa (proleće). Zašto je običaj da se partnerski kucamo, a ne razbijamo sami jaja? Iz istog razloga zbog koga ni život ne može nastati akcijom pojedinca. Potrebno je dvoje.

Gotovo da nema čoveka koji nije video čuvenu sliku Leonarda Da Vinčija „Tajna večera“. Ova slika je večna inspiracija mnogih istraživača jer je prepuna simbolike. Predstavlja vrhunac večere, trenutak pošto je Isus otkrio da će ga jedan od učenika izdati.

Dvanaest apostola mogu se astrološki tumačiti i kao 12 kosmičkih principa, a Hrist je Sunce i život, simbol pobede svetlosti nad tamom

Naravno, ništa manje nisu zainteresovani ni astrolozi. Na internetu se može naći mnogo različitih teorija, a najzastupljenija je ona u kojoj se veruje da su apostoli poređani po redosledu astroloških znakova, od Ovna do Ribe. Mnogi smatraju da su apostoli predstavnici zodijačkih znakova. Po većinskom tumačenju astrologa redosled apostola sleva nadesno ide ovako:

Prvi apostol sleva predstavlja princip Ovna, on je nestrpljiv, stoji. Drugi je Bik, treći Blizanac. Četvrti apostol je, kako kažu, Rak koji u ruci drži vrećicu srebra. Ovo objašnjavaju time što se za Raka veruje da je srebroljubiv. Peti apostol je onaj što u ruci drži nož, predstavlja Lava. Šesti je Devica, oko njega se vode mnoge diskusije jer mnogi veruju da je ovo, ustvari, Devica Marija.

Isus Hrist je božanstvo, mada i njega neki astrolozi ubrajaju u astrološki zodijak, naročito oni koji tvrde da postoji 13, a ne 12 znakova.

Dalje, ti astrolozi tvrde da je apostol s leve Isusove (a naše desne) strane, koji drži ruke u balansu, Vaga. Iza njega, s prstom uperenim na gore je Škorpija (prst predstavlja žaoku). Iznad njega stoji Strelac koji drži ruke na grudima, kao da se čudi. U nastavku su apostoli koji su okrenuli leđa, redom Jarac, Vodolija i Riba.

Ova teorija je previše površna i manjkava. Na primer, redosled je pobrkan, Rak drži nož u ruci, a Lav srebro u vrećici. Na slici je obrnuto, a ni astrološkim tumačenjem nije tačno. Osim toga, nije dato objašnjenje zbog čega su apostoli grupisani u grupe po troje.

Postoji i teorija da se zodijak ređa s Isusove leve strane pa nadesno (gledajući spreda od desna ka levo). Ni ova teorija uopšte ne ispunjava kompletnu astrološku simboliku koju bismo povezali s Da Vinčijevom „Tajnom večerom”.

Hajde da probamo da analiziramo korak po korak, tražeći čvršće pokazatelje zodijačkih principa.

Prvo, apostoli su podeljeni u četiri grupe, po trojica. U astrologiji, znamo da su elementi vatra, zemlja, vazduh i voda četiri sveopšta principa prisutna na zemlji. Svaki od elemenata imaju po tri znaka. To je osnov astrologije. Dakle, vatreni su Ovan, Lav i Strelac, zemljani Bik, Devica i Jarac, vazdušni Vaga, Blizanac i Vodolija, vodeni Rak, Škorpija i Ribe.

Kada smo se toga podsetili, pogledaćemo sliku i pokušati da pronađemo kakvu je, možda, ideju imao Da Vinči.

Prvi apostol s leve strane, stoji a ruke su mu na stolu, kao da je poskočio. Ljut, spreman je za akciju. Karakteristika vatre, akcija, spremnost na delanje, potpuna fokusiranost na trenutak u kome je Isus Hrist saopštio vesti. On bi mogao da bude Ovan. Nestrpljiv, načuljio je uši.

Apostol koji je pored njega, u prividnoj pozadini, bio bi Lav. Naslonjen je jednom rukom na Strelca, a drugom dodiruje apostola iz naredne grupacije, onog koji u ruci drži nož.

Ako pogledamo u prirodni zodijak, videćemo da je po elementu, Lav upravo u sredini između Ovna i Strelca. Da bi dodirnuo znak koji je iza Strelca, mora da se nagne preko njega. Dakle, drugi apostol je Lav, naginje se preko trećeg koji je Strelac, i dodiruje Jarca.

Da li je apostol koji drži u ruci nož Jarac? Jeste, jer, nož u astrologiji jeste Mars, a ova planeta je u znaku Jarca egzaltirana. Prirodno je da je Jarac prikazan s nožem u ruci. Na sve to, znamo, posle Strelca, po redosledu u zodijaku, nastupa Jarac.

Apostol koji drži u ruci nož, Jarac, govori nešto apostolu koji je Devica, a koji svojim govorom tela podseća na opštu simboliku ovog znaka. Stisnut, smiren, neki analitičari kažu potresen. Devica je znak koji je prilično neupadljiv. Ispred cele scene, u prvom planu je zemljani znak Bik, s vrećicom srebrnjaka. Već sam pisala o tome kakav princip predstavlja Bik. Osnovna astrološka logika nalaže da osoba koja u rukama drži novac, blago, hranu, jeste Bik.

Dakle, ovo se poklapa, prve dve grupacije su apostoli koji su predstavnici dva elementa vatre i zemlje.

U sredini je Isus Hristos, astrološkim jezikom on je simbol više sile, svetlosti, on je peti element, element ljubavi, božja čestica, životna energija, Sunce.

U nastavku imamo još dve grupacije

Odmah do Isusa je Vaga. Osim što svojim raširenim rukama drži balans i na neki način sprečava dvojicu iza sebe da se primaknu Isusu, potvrda da je ovaj apostol simbol Vage je i u tome što je Vaga, pored Ovna, Jarca i Raka, kardinalni znak koji je pokretač i inicijator.

Iza Vage, s prstom uperenim prema nebu, jeste apostol koji predstavlja princip Vodolije koja, u astrologiji, predstavlja nebo, nebesko carstvo, budućnost i drugu dimenziju. Apostol koji stoji je Blizanac, potresen, tipičan stav Blizanaca, kao dete koje je šokirano. Drži ruke na grudnom košu kojim ovaj znak vlada.

Poslednja grupacija, nekako je vizuelno suprotstavljena Biku (koji drži kesicu s srebrnjacima), prva je Škorpija s pruženim rukama ka njemu. U astrologiji, ova dva znaka su suprotstavljena i povezana su s materijalnim dobrom. Bik gomila, Škorpija voli tuđe, otima. Suprotstavljenost ova dva principa objašnjava ljudsku osobinu gramzivosti i otimanja. Mnogi ovog apostola tumače kao da se pravda i čudi, međutim, u ovakvoj astrološkoj konstelaciji, on, iako ne gleda u Bika, ruke je pružio ka njemu tražeći (ili očekujući) nešto.

Na samom kraju je Rak, s njim se završava trpeza. Postavljen je nasuprot Jarcu, u beloj odori s crvenim plaštom. S ovim položajem on je na slici u prvom planu što opisuje njegovu kardinalnu prirodu. U pozadini je Riba, s dugom kosom, koja se iščuđava i koja se govorom tela nekako pravda. Znamo da je karakteristika Riba da budu u pozadini, dugokose, a neretko i večita sumnjiva lica upravo iz razloga što je ovo znak u zodijaku kome možemo pripisati osobinu dežurnog krivca.

Kada se sve ovo sagleda, raspored znakova ima logike. Prvo, prirodno je da se elementi grupišu jer su im slične energije. Drugo, u zodijaku su poređani upravo tim redosledom vatra, zemlja, vazduh, voda. Svi kardinalni znaci Ovan, Jarac, Vaga i Rak dobili su dominantne pozicije na slici. Fiksni znaci su uvek u sredini grupacije…

Ova analiza može ići u beskraj, uključivanjem planeta dobijaju se fantastični detalji. Ostaje pitanje šta je sve Leonardo da Vinči hteo da poruči ovom slikom i da li je, stvarajući je, svesno upotrebio svu astrološku logiku koju danas poznajemo. Bilo kako bilo, prelepa kompozicija koja u sebi nosi kompletnu božansku poruku, bar kada na nju gledamo iz ugla astrologije. Ona predstavlja svojevrstan mozaik koji tek treba sklopiti.

SLIKA POSTOJANJA

Slika „Tajna večera” daje mnoštvo informacija sa pregršt planetarnih simbolika. Svaka grupa apostola čini jednu scenu iz koje, uključivši svu astrološku simboliku, možemo izvući more informacija koje su potpuno kompatibilne s astrološkim učenjem koje je, na prvom mestu, prafilozofija svekolikog postojanja koje poznajemo.

PRINCIPI KOSMOSA

Zodijački znaci predstavljaju kosmičke univerzalne principe koji u međusobnoj interakciji kreiraju svekoliki život na zemlji. Posmatrajući na taj način, vidimo da je na Da Vinčijevoj slici uključena kompletna simbolika zemaljskog postojanja. Dvanaest apostola predstavljaju dvanaest zodijačkih znakova koji su principi opštih kosmičkih, božanskih zakonitosti. Kada na taj način gledamo na ovu sliku shvatamo da apostoli nisu obični ljudi već glasnici principa i zakona univerzuma.

ISTORIJA JEDNE SLIKE

Leonardo da Vinči je bio italijanski renesansni arhitekta, pronalazač, inženjer, vajar i slikar. Sliku „Tajna večera“ naslikao je 1498. godine. Interesantno je da na ovoj slici Juda sedi na istoj strani stola sa  ostalima, za razliku od tradicionalnog prikazivanja kada sedi na njima suprotnoj strani.

Slika je preživela bombaški napad saveznika 1943, međutim vlažni zidovi unutar crkve ubrzo su uzrokovali konstantno pogoršavanje stanja cele slike. Кompleksni postupak restauracije je dovršen u drugoj polovini 90-ih godina prošlog veka, tako da je delo od tada opet dostupno javnosti.

drugi članci

spot_img

interesantno