AMANET PREDAKA U HOROSKOPU
Naš natalni horoskop daje informaciju
o energetskom kodu koji nam je dat rođenjem
i kao takav on je nepromenljiv
Natalna karta daje informaciju o tome od kakvog smo energetskog sklopa satkani. U njoj se nalaze slike svih predačkih impresija koje su nama, božanskom kombinatorikom, dodeljene da ih, tokom svog života proživimo, obradimo i smestimo na mesto gde pripadaju.
Često je pitanje od čega zavisi da jedan potomak nasledi izražen aspekt koji je mučio pretke, a njegov, recimo, rođeni brat ili sestra to isto nemaju u svom natalu. Osim toga, pitanje koje se često postavlja je i to da li mi, kada osvestimo mehanizme koji su nam predati u nasleđe, možemo iste da prevaziđemo i otvorimo sebi sasvim novu životnu putanju.
Iz ovih pitanja se otvaraju brojna potpitanja, jer, odgovor na njih može dati informaciju o tome da li je sudbina promenjiva i u kojoj meri možemo izaći iz okvira koji nam je rođenjem dat.
Odgovori na ova pitanja nisu jednostavni jer svaka izričitost može prouzrokovati veliku štetu svim osobama koje marljivo rade na duhovnom delu sopstvenog bića.
Večita borba
Uzmimo, na primer tumačenje horoskopa kojim sagledavamo kakve su čakre neke osobe. Jasno, ovo se može s lakoćom sagledati u nečijem horoskopu, ali, šta se dešava ako vidimo da je neka čakra blokirana, a osoba daje informaciju o tome kako to već zna i kako ju je posebnim tehnikama odblokirala. Pitanje koje je se tada postavlja je sledeće: da li je informacija u natalnom horoskopu slika trajnog stanja ili je sklona promeni ukoliko vlasnik natala nešto učini po tom pitanju. Odgovor na ovo pitanje najpribližniji je sledećoj istini: naš natalni horoskop daje informaciju o energetskom kodu koji nam je dat rođenjem. On je jedan, jedini i neponovljiv i kao takav nije sklon trajnim promenama. U gore navedenom slučaju savet takvom klijentu bi bio da mora redovno da upražnjava tehniku kojom čisti ili oslobađa pomenutu čakru. Dakle, svako drugačije tumačenje bi za rezultat dalo zabludu i potiskivanje problema koji je natalno najavljen. Drugim rečima, ukoliko neko ima zadatu blokadu na nekom segmentu svoga bića, ta ista slika će trajati do kraja života, a do osobe je kako će se nositi s tim, da li će kontinuirano raditi na tome ili neće.
Recimo, osoba kojoj je prva čakra, posmatrajući je kroz natalni horoskop, predstavljena teškim aspektom između Meseca/Saturna u Škorpiji i Plutona u Lavu. Astrološkim znalcima je jasno koliko je ovaj aspekt dramatičan, ali, da li on predstavlja jedan događaj u životu natusa ili opisuje stanje s kojim će se osoba mučiti tokom celog života. Na moju konstataciju da joj je blokirana prva čakra, klijentkinja odgovara da zna i da joj je to, sasvim drugim tehnikama, već rečeno. I, ne samo to, ona je radila na oslobađanju iste i to je završeno. Ipak, pošto se nije desio veliki pomak i život i dalje teče s brojnim nedaćama, ona je došla kod mene na konsultaciju.
Nekada je šokantno to što jedna mala, naizgled beznačajna informacija može u potpunosti osvetliti sasvim nove dimenzije. Dakle, sve što je osoba znala o sebi i što je isceljivala jeste bilo blagotvorno, ali, prave rezultate je mogla da oseti samo da je disciplinovano i kontinuirano nastavila da upražnjava sve tehnike koje su joj pomagale u oslobađanju prve čakre, a onda i svih onih segmenata njenog života koji su bili pod blokadom zbog ovog energetskog čvora.
Dakle, netačna je tvrdnja da mi možemo posebnim tehnikama trajno da pomerimo neko svoje stanje. To je kao kada biste ispraznili kontejner ispred svoje kuće i očekivali da više niko nikada ne baci smeće u isti. To je nemoguće jer je on tu na tom mestu da bi skupljao otpad, a na nama je da ga redovno praznimo.
Ženska patnja
Sve duhovne škole uče o tome da čovek radom na sebi raste i nadograđuje sopstvo. Mislim da je preciznije reći da sve tehnike služe razvoju i rastu, ali, u okviru onoga što nam je rođenjem dato. A, u tome se nalaze svi okviri naših predaka i zapisi njihovih impresija koje mi prepoznajemo kao osećaj, vibraciju koja nam je prijatna ili ne, a za koju ne znamo odakle dolazi.
Konkretno, klijentkinja iz primera u svom biću nosi tragično sećanje ženskih predaka. Ovo se manifestovalo ne samo na jednoj babi, prababi, već se ukrstilo i s očeve, i majčine strane sijaset dramatičnih sudbina i sve su se one sa svojim traumatičnim zapisima smestile u energetski kod klijentkinje. Ona živi u vibraciji tuge, straha, drame. Borba s emocijama, opsesivnošću i posesivnošću. Jedno čišćenje i otvaranje prve čakre (jer je na mestu, u natalu, koje predstavlja prvu čakru, smeštena dramatična astrološka slika) ne daje rezultate jer ne postoji ništa čime bismo promenili ili obrisali svoje poreklo. Ono traži da bude prihvaćeno, osvešćeno a tek onda i energetski obrađeno i to kontinuirano, svaki put ispočetka, ako treba svaki dan iznova do kraja života. Samo na taj način možemo olakšati teške sadržaje koji su nam rođenjem dodeljeni i kao takvi zadati da ih na neki drugačiji, a opet isti način i sami proživimo.
Ovde možda leži odgovor na pitanje možemo li promeniti svoju sudbinu. Ako znamo da je ona bazirana na predačkoj postavci, kako možemo da izađemo iz sistema koji se već odavno odigrao i kao takav zadao okvire u kojima ćemo se i mi kretati.
Lečenje tuge
Ovde imam još jedan fascinantan primer kako predačke traume diktiraju putanju klijenta izborom zanimanja, čak nekoliko kolena unazad.
Naime, radi se o klijentkinji čiji su svi preci s očeve strane nastradali u ratnom vihoru, a deda se jedini dao u beg i preživeo. Jasno, formirao je svoju porodicu i na taj način preneo iskru života dalje, sve do moje klijentkinje. Nećemo ni zamišljati kakva je trauma u pitanju kada neko ostane bez ikog svog i kao takav pobegne u drugo podneblje, daleko od svog genetskog roda. On je stoga kratko poživeo, ali sin kojeg je ostavio iza sebe nasledio je jedan rigidan, oštar karakter, taman onakav kakav je neophodan da bi se preživela svaka borba za život. Astrološkim jezikom rečeno, otac klijentkinje je bio sastavljen mešavinom lavovske i škorpijske vibracije koja ne poznaje kompromise. Ista kombinatorika je zapala i njegovoj ćerki, mojoj klijentkinji. Gospodari života i smrti koji svoje strahove i nadasve tugu leče izborom svog zanimanja. Oboje su doktori medicine, pulmolozi. Na moje pitanje klijentkinji da li zna zbog čega su birali baš to zanimanje i da li zna šta pluća predstavljaju u duhovnom svetu, odgovorila je da ne zna. Kada je čula da pluća stradaju usled dugotrajne tuge i kada je povezala da oni, iako rigidni i strogi, leče tuđe tuge, dodala je da to objašnjava zašto su oboje radili baš na najtežim plućnim bolestima, karcinomima. Potreba da se gleda smrti u oči, gospodari životom i smrću, a istovremeno i isceljuje odvela ih je na putanju koja im je omogućila da prežive. Naime, s obzirom na to da se klijentkinja svakodnevno bori s tuđom enormnom tugom koja razboljeva, na isti način „iskupljuje“ emotivni grč koji je do nje, nasleđem predaka, stigao. Ovde vidimo primer kako sudbina ne može da se promeni, ali, kapacitet može da se kanališe, jer, osoba živi ono što joj je predato, a opet to radi na konstruktivan način. Kada se ne bi bavila takvim poslom, tuga koju nosi u svom genetskom kodu bi se manifestovala na njenim plućima, a to je u njenom natalnom horoskopu najavljeno.
Obrazac iz davnina
Dakle, svi teški aspekti kojih se najviše plašimo, naročito između Meseca i nekih od teških planeta (Saturn, Pluton, Uran), može biti ublažen ukoliko ga svesno pokrećemo i trošimo. Iz ovoga vidimo da sudbina nije nedodirljiva, a opet, i te kako je određena. Na nama je da pronađemo šta je to što se od nas u ovom životu traži i kakvi su to obrasci koje moramo savladati, čak i onda kada osvestimo da nisu naši i pripadaju davnim vremenima.
Ovde postoji još jedna interesantna pojava.
Dobro ili zlo, deo su jedne celine
Za nasleđene traume nije važno da li su nastale kao odraz zla ili dobra. Naime, tamo negde gore, na mestu gde se formira kosmički red, ne postoji pozitivno i negativno. Dobro i zlo mi tumačimo kao takvo kako bismo lakše raspoznavali više i niže vibracije. Svako od nas nosi i jedno i drugo u sebi, a od nivoa svesti zavisi koji će se deo našeg bića jasnije ispoljavati. Ka dobru idemo čisteći sebe od strahova koji su, inače, primarna ljudska emocija koja nas uči preživljavanju. Ako to sagledamo na taj način, nije neobično kada se pojave ljudi čiji su preci tragično stradali, kranje nepravedno, a svom potomstvu ostavili u amanet da žive njihovu vibraciju očaja. Tako ovi grabe putem stradanja umesto da ih sudbina nagradi onako kako bismo očekivali da je pravedno – stigavši iz mučeništva očekujemo da će biti nagrađeni – srećom i blagostanjem.
Ovo je, možda, najvažnija karika koju moramo spoznati, pre nego što za svoju sudbinu okrivimo zlu komšinicu, vračaru rođaku, urokljivu suparnicu… Nekada ništa od toga nije moralo da se dogodi, bilo je dovoljno da naš predak, iako nevin, doživi traumu i tu vibraciju nesvesno preda potomcima u nasleđe.
Suzana Ban, „Treće Oko“ 2019:
