Evo zašto je za naš horoskop, astrologija predaka toliko važna.
Praznični dani su vreme kada je porodica u centru pažnje, pa je pravi trenutak da se osvrnemo i na astrologiju predaka. Porodica je predstavljena četvrtim poljem prirodnog horoskopa, znak je Rak, a Mesec vladar. Zimskih, januarskih dana, kada smo pod vladavinom Saturna i svega što on predstavlja, porodica je u centru pažnje, jer je znak Rak (četvrto polje) u opozitu Jarcu (desetom polju).
Tako se četvrto polje nalazi u Saturnovim okvirima, koji su osnov definicije svih zakona i pravila. U medijima čitamo kako je depresija (Saturn), baš ovih dana, najizraženija. Psiholozi objašnjavaju da je tokom praznovanja porodica u centru pažnje, pa nečija usamljenost dolazi do izražaja. Vreme uznemirenosti i duboke melanholije, koja vodi i u depresivne epizode, pod vladavinom su znaka Jarca koji predstavlja poredak, dužnost, zakonitost, okvir, pravila…
ASTROLOGIJA PREDAKA
Četvrto i deseto polje natalnog horoskopa predstavljaju važnu osu koja nam daje informaciju odakle smo stigli i kuda idemo. Ta osa nije samo tumačenje iz kakve porodice dolazimo (četvrto polje) i kakav ćemo status (deseto polje) ostvariti. Ova dva natalna polja mogu dati i mnogo dublje i korisnije informacije, a naročito četvrto polje, od koga sve, bar što se ovog našeg života tiče, počinje, ali se tu i završava.
Četvrto polje, koje je u znaku Rak a Mesec mu je vladar, jeste osnovni planetarni potpis odakle dolazimo i s kakvim genetskim nasleđem raspolažemo. U četvrtom natalnom polju se nalazi informacija o dominantnom genetskom sećanju koje je zapalo nama da ga tokom svog života na jedan specifičan način, ponovimo. S druge strane, opozitno, deseto polje, zajedno s Saturnom i znakom kojim on vlada, Jarcem, daje informaciju o okvirima s kojim ćemo se tokom života susretati, i zadacima koje je neophodno savladati kako bismo ostvarili cilj. Kada se malo izmaknemo i sagledamo ovaj mehanizam, možemo primetiti da je ova osa natalnog horoskopa izuzetno važna jer je u njoj zapisana putanja odakle dolazimo, „kakav krst nosimo“ (krst − Saturn) i u kom pravcu idemo. Sve to jednom rečju zovemo – sudbina, a koju zapravo određuje astrologija predaka.
Misli i život
Danas više nije tajna ni psiholozima, da postoji nekakva interakcija između onog kakve su nam misli i onoga što nam se u životu dešava. Reč sudbina je, verovatno, najkorišćeniji termin u pokušajima tumačenja svega što nam je u život stiglo na naizgled slučajan način. Tvrdokorni naučnici, oni koji su „sa obe noge na zemlji“, negiraju postojanje nekog nevidljivog, ali predvidljivog mehanizma, mada je stvarna retkost sresti nekog ko je ekstremno racionalan a da pritom, kada nema drugog objašnjenja – ne upotrebi reč sudbina, iliti modernije, karma.
Dakle, za to nešto „odozgore“, neku višu zakonitost koju prepoznajemo, imamo najčešće dva objašnjenja koja jedno drugo isključuju. Prvo je karma, koja podrazumeva da se duša seli iz tela u telo, pa samim tim nosi sa sobom iskustva utisnuta u sećanju koje nekada, u ovom životu isplivava i manifestuje se kroz obrasce ponašanja, strahove, fobije i privlačenje ljudi u svoj život, sa čijim smo dušama već imali kontakt u nekom pređašnjem životu.
Druga je sudbina, a vera u nju je na našim prostorima zastupljena od davnina i bazirana na verovanju da je, tamo negde gore, neka viša inteligencija (u zavisnosti od religije, različito je nazivamo), zadala našu putanju i od nje se ne može pobeći.
I jedna i druga teorija imaju mnoštvo manjkavosti, naročito zbog toga što je sve teško proverljivo. Kada proučavate astrologiju, a s obzirom na to da je ova drevna nauka majka svih nauka koje danas poznajemo, neizbežno je proanalizirati i ovo veliko pitanje. Bogatstvo iskustva i silni kontakti s klijentima daju privilegiju da svaku pretpostavku ili teoriju propratimo i proverimo.
Nije slučajno glavna tema ovog teksta sudbina ili karma, i to baš pred kraj božićnih praznika, vremena Jarca i njegovog egzekutora Saturna.
I to baš u vreme kada se toliko govori o porodici, o sabiranju, oduzimanju i svačemu što ima veze s retrospektivom ne samo minule godine. Pravi je trenutak da se osvrnemo na to ko smo i zašto smo to što jesmo i kuda, kao takvi, idemo.
Vibracija ili frekvencija
Čovek jeste fizičko biće, ali, zanemarili smo da je prvenstveno energetsko biće. Kao takvo, on je u neprekidnoj interakciji sa okolinom, u nekom vremenu i prostoru. Ta interakcija se odnosi, prvenstveno, na povezanost sa univerzumom.
Kao što znamo, sve se kreće, diše. Tako i čovek. Njegova vibracija na kojoj funkcioniše u korelaciji je sa identičnom vibracijom u kosmosu. Ili frekvencijom, svejedno je kako ćemo to nazvati. Na kojoj ćemo vibraciji biti zavisi od emocije kojom smo preplavljeni.
Ako smo u režimu tuge, takva nam je i frekvencija.
Naše energetsko biće je kao radio-prijemnik podešen na stanicu sa koje se emituje samo tužna muzika i oko nas se formira ambijent koji je na istoj frekvenciji. Ovo funkcioniše za svako naše duhovno stanje kojim podešavamo sopstveni prijemnik.
Svedoci smo da je ovaj mehanizam uveliko prepoznat i priznat, i da više nije tajna da je sve što nas okužuje − ogledalo onoga što nosimo u sebi. Iz dana u dan sve više je tehnika, škola, radionica na kojima se uči kako da otpustimo nepoželjne misli i privučemo afirmativne, kojima bismo kreirali kvalitetniji, radosniji život. Sve te tehnike nisu nikakav novitet, osnove svih tih učenja su stare hiljadama godina.
Dakle, čovek je od davnina znao da nekakvim ritualima može prizvati fizičke događaje, ali je verovao da to mogu samo određeni ljudi, te ih je nazivao magovima, vračarama, šamanima… Istina je da je njihov uspeh bio baziran na veri onoga ko traži usluge. Ritualom se nešto obavi i vi prihvatite informaciju da je nešto urađeno. Na primer, majka će staviti crveni končić detetu oko ruke, verujući da ga je tim činom zaštitila od nepovoljnih energija (vibracija). Ona je sebe tim gestom podesila na vibraciju da je njeno čedo zaštićeno i ono, pošto je energetski povezano s majkom, biva zaštićeno. Na isti način funkcionišu svi rituali i molitve, sve je to u službi kristalisanja misaone namere koju kao informaciju emitujemo u kosmos.
Danas se sve to primiče komercijalnoj konzumaciji. Ipak, uveliko i psihologija polako prilazi tom mehanizmu a to je: smiri misli, emocije i život će se promeniti. Ali, šta uraditi kada sve probamo i ništa ne uspeva. Tada se najčešće kao izgovor zloupotrebljava reč „sudbina” kao sinonim za nešto što je silom određeno i nedodirljivo. Upravo taj momenat je najinteresantniji za astrološku analizu, jer ona može da objasni odakle sve to dolazi.
Dakle, to natalno polje koje opisuje odakle i sa čim dolazimo, jeste četvrto polje. U njemu se nalaze informacije o genetskom nasleđu, a na prvom mestu, najvažnije, sećanju svih naših predaka. Ovde se radi o tome da mi u sebi nosimo baš sve doživljaje naših pradedova, već o dominantnim iskustvima, ili bolje rečeno, traumama. U život stižemo podešeni na vibraciju koja je bila dominantna pretku, koji nam je zapao da baš njegov kod ponesemo. Šta odlučuje da baš mi budemo izabrani – nema objašnjenja, jer je to na nivou pitanja zašto jedno dete od istih roditelja biva tamnoputo, a drugo svetlo.
To je već Božja reč.
Pošto smo dobili nasleđe, podešeni smo na vibraciju koju ne osvešćujemo a koja nas kreira. Nejasno nam je odakle su nam strahovi, fobije, ili obrnuto – optimizam, ambicija, jer nosimo genetsko sećanje nekog pretka od pre ko zna koliko vremena. Nosimo se sa nekim okvirom za koji ne znamo odakle dolazi, ali primećujemo da nas nekuda vodi.
Koliko puta smo čuli da su deca zločinaca ekstra uspešna, ili su potomci stradalnika i sami postali stradalnici. Na našim prostorima bilo je mnogo stradanja i ratova. Vekovima smo siromašni, mučenici. Iako svesni sopstvenih vrlina i kapaciteta, nikako da odmaknemo od stradanja. Odgovor je u genetskom sećanju, jer ne možemo odmaći dalje od onog što „sudbinski” doživljavamo kao nešto što nam pripada, a pripada nam onoliko koliko su ih naši preci imali.
Koliko smo se puta zapitali kako to da su čitave porodice, čiji su preci na dramatičan način tragično stradali u Prvom i Drugom svetskom ratu, ostali na istim prostorima i dočekali istu sudbinu.
Odgovor je u genetskom sećanju.
Trauma pretka ostaje utisnuta u potomku koji se nesvesno namešta da ponovi sudbinu jer ga vodi neki unutrašnji poriv. Veliki procenat horoskopa ljudi koji su izbegli s ratnog područja, a čiji su preci i ranije stradali, imaju ili Škorpiju u četvrtom polju ili su im u četvrtom polju teške planete koje opisuju dramatična dešavanja. Iako su pobegli, ti ljudi opet nesvesno pronađu mesta novog stradanja. Koliko ih je iz Hrvatske otišlo na Kosovo, gde ih je opet sačekao egzodus. Objašnjenje ovakvih teških porodičnih priča leži u genetskom sećanju koje tako olako nazivamo sudbinom.
Osim ovakvih dramatičnih primera, mnoštvo je drugih koje ne primećujemo na prvi pogled. Na primer, žena koja, iako u svom natalnom horoskopu poseduje pristojan potencijal kroz određena natalna polja, živi život na margini svega. U potpunoj je blokadi, bez dece, zdravlja, posla, na ivici egzistencije. Skromno obučena, slabovida, živi na periferiji grada u braku s čovekom sličnih karakteristika, ali, koji ima posao i to u naglašeno muškom principu, vojsci.
U natalnom horoskopu te žene naglašena je astrološka slika nekog pretka koji je bio izolovan (Saturn u Vodoliji u 12. kući, u kvadratu sa Neptunom u Škorpiji u 8, Uran/Pluton konjukcija Merkur koji je vladar 4. polja). Izuzetno teška konstelacija koju bi klasičnim astrološkim tumačenjem neko definisao kao prokletstvo, crnu magiju ili tešku karmu.
A u praksi, ispostavilo se sledeće: njen deda je, za vreme Drugog svetskog rata bio zarobljen u logoru u Nemačkoj i iz istog je uspeo da pobegne tako što je morao da ubije nekog. Zaista, dramatična slika koja se tako jasno oslikala u horoskopu te žene.
Posmatrajući tu scenu nameće se pitanje kako to da predak s takvom mučeničkom sudbinom prenosi potomku loš kod? Zar ne bi trebalo da baš njegovo potomstvo procveta u zdravlju i izobilju, zar to nije kosmička pravda? Nije!
Mi od predaka dobijamo u nasleđe samo ono što su oni imali, u ovom slučaju je to osećaj izolacije i bola. Njegova unuka živi isto, ali u jednom nevidljivom logoru koji svojom vibracijom kreira. Jer, ne možemo dobiti ništa više od onoga što osećamo da nam pripada. Ova žena nesvesno oseća da joj pripada margina života.
Takvih i sličnih primera ima mnogo. Ima i onih koji prikazuju suprotnost. Koliko smo se puta čudili kako to da svetski poznate porodice, iako znamo da su činile zlodela, opstaju a njihovo potomstvo napreduje, i obrnuto – koliko je nesrećnih koje zla kob ne ispušta i dalje. Ova zakonitost nije ništa novo.
Nisu slučajno nastale izreke: „Para na paru ide“, „Sila silu rađa“, „Ne prizivaj zlo“ (tj. ne stavljaj se u tu vibraciju, jer će se i desiti).
Tu leži odgovor na pitanje da li pravda postoji i zašto je ona često naizgled nedostižna.
„TEHNIKE“ ČETVRTOG POLJA
Danas se javljaju psihološke tehnike, koje je savremena civilizacija odavno potisnula i zaboravila. Jedna od njih je poredak ljubavi po Bertu Helingeru.
Neki veruju da je ova vrsta psihoterapije − komunikacija s dušama predaka, neki da je to razgovor sa dušom osobe o kojoj se radi, jer u duši je satkano sećanje predaka koji igraju važnu ulogu za klijenta. Slične tehnike sprovode i šamani, a cilj je da se klijent oslobodi tereta i dominantne vibracije predaka, kako ne bi istu održavao u sopstvenom životu.
Scene koje se odigravaju u poretku ljubavi potpuno su kompatibilne sa scenama koje se vide kroz četvrto polje, kroz znak i planete koje su uključene u sliku tog polja u natalnom horoskopu osobe o kojoj je reč. Neverovatna je podudarnost u informacijama koje nam daje natalni horoskop i neka sasvim druga tehnika koja je, bar kada je savremena psihologija u pitanju, u začetku.
Pregršt informacija može dati četvrto polje natalnog horoskopa (zajedno s Rakom i Mesecom i svim planetama koje su povezane sa tim poljem). Tu je čitava geneza osobe čiju kartu tumačimo. Ali, gde se tu provlači deseto polje, koje se u ovoj osi posmatra kao cilj svake osobe? Dakle, deseto polje opisuje maksimalni domet vlasnika horoskopa, a mesto gde se Saturn nalazi, obeležava pozornicu na kojoj će osoba u svom životu ponoviti iskustvo predaka.
Nekada je to teško dešifrovati, jer, mi ne moramo doslovno da ponovimo sudbinu, već se guramo u okolnosti koje će nam obezbediti identičnu vibraciju u kojoj je naš predak proživeo najupečatljivija iskustva.
Sve ovo ide u prilog teoriji da u univerzumu ne postoji dobro ili zlo, postoji samo informacija.
Misaona moć nam nije data da bismo je traćili na uzajamnu komunikaciju, već kao alat kojim ćemo emitovati informaciju u kosmos, a koja će se kao takva i vratiti nazad. Koliko smo opterećeni strahom, brigom i očekivanjima za koje odnekud mislimo da nam pripadaju, od toga zavisi kako nam je.
Izlaz iz začaranog kruga
Ključ pomoću koga otvaramo vrata kroz koja izlazimo iz začaranog kruga, leži u saturnovskom učenju. Nije slučajno o ovoj planeti napisan veliki broj knjiga. Večna je inspiracija većini astrologa, jer on je ono što nas muči, ograničava i vraća na početak – sve dok ne savladamo lekciju.
Saturn jeste prošlost i naši preci, ali istovremeno predstavlja i prolaznost. Često ga tumačimo kao simbol za vreme, a u stvari, fokus je na prolaznosti i otpuštanju prošlosti. Mnoga duhovna učenja kažu da u univerzumu ne postoji vreme u smislu prošlosti i budućnosti. Prva se desila i nema je više, a druga se još nije desila, pa kao takva ne postoji.
Sve se bazira na – sad i ovde.
Živimo u neprekidnoj potrazi za smislom života, a istovremeno sve činimo da usporimo prolaznost, to jest da zaustavimo vreme (da budemo večno zdravi, mladi, u krugu ljudi koje volimo, u istom poslu), a to je nemoguće.
Kada to sagledamo na taj način, jasno je vidljiv razlog za mnoge energetske blokade. Opterećeni smo prošlim događajima, živimo u strahu od onoga što dolazi. A ključ izlaska iz loše vibracije, a s tim i „teške” sudbine, jeste upravo u tom rasterećenju i podešavanju svoje vibracije na božansku frekvenciju, rasterećenu svih ovozemaljskih emocija koje su glavni ometači na zvezdanoj stazi ljubavi.
RODITELJI U NAŠOJ KARTI
Četvrto polje, između ostalog, predstavlja jednog roditelja, najverovatnije majku, i obrnuto, deseto je najčešće otac (ukoliko roditelji nisu imali zamenjene uloge). Dalje, tehnikom izvedenih polja, prvo i sedmo natalno polje bi bili roditelji naših roditelja. Korišćenjem te tehnike, sve informacije o našim precima tražili bismo kroz prvo i sedmo polje, a onda, u dubinu, kroz četvrto i deseto.
Dakle, brojeći tako u krug, teoretski, mogli bismo da dođemo do dalekih predaka. U praksi je to, međutim, nešto drugačije.
SAM SVOJ NEPRIJATELJ
Sve ovo bi bilo jednostavno kada bi čovek voljom mogao da odluči da bude radostan i opušten u trenucima kada ga preplavljuju strepnje, brige, strahovi, bes, ljutnja, ljubomora… Ogroman je spisak teških misli i emocija s kojima se borimo svaki dan.
Promeniti šifru sa kojom smo stigli u život jeste teško, ali nije nemoguće.
Potrebno je smiriti misli, isceliti dušu.
Danas ima mnogo tehnika kojima je ovo cilj, te svako može da pronađe nešto po svojoj meri – od meditacije, autohipnoze, hipnoze, poretka ljubavi, pa do psihodrame.
