Badnjak ili – kako smo uneli Saturn u kuću

Simbolika Badnjaka se usko vezuje sa Saturnom. Božićni praznici su doba kada se završava jedan ciklus i otpočinje drugi, a astrološki gledano predstavljaju veliki zemljani trigon u prirodnom horoskopu.

Veliki trigon podrazumeva tri znaka (ili planete) koji su međusobno na odstojanju na 120 stepeni, a koji su u istom elementu. Ova razdaljina predstavlja sklad i harmoničan protok energije. U prirodnom horoskopu imamo četiri velika trojstva, pored zemljanog, tu su i vodeni, vazdušni i vatreni. Svaki se manifestuju na Zemlji na sebi svojstven način.

SIMBOLIKA BADNJAKA

Zemljani element je princip materije, a pošto je zasnovan na zemljanim znacima među kojima je i Jarac, veliki hrišćanski praznik Božić je centar manifestacije ove energije. To što sada slavimo na ovaj način ne znači da pre hrišćanstva ljudi nisu raznim ritualima obeležavali ovo doba godine. Naprotiv, danas znamo da je većina hrišćanskih rituala izvorno paganska i da datira od davnina.

Glavno obeležavanje ovog praznika otpočinje dan pre Božića, kada se hrastovo drvo koje nazivamo Badnjak, seče i unosi u kuću. Hrastovo drvo je u astrološkoj simbolici Saturn, koji je, inače, kod Srba sveto drvo.

Na Badnji dan, unosimo Saturn u kuću i tako otpočinjemo obred.

Kao što sam već pisala, Saturn predstavlja skromnost, odricanje, strpljenje, pravdu. Unošenjem njegovog drveta u kuću, otpočinjemo ritual koji je zasnovan na svom osnovnom principu koje ova planeta predstavlja u astrologiji. Običaj je da ovo veče svako dočeka u svojoj kući, u miru, tišini.

Centralni događaj ovog dana je večera koja je predstavljena astrološkim velikim zemljanim trigonom. Dakle, hrana (Venera) koju jedemo na Badnje veče je posna. Obiluje jelom koje ima svoje ritualno značenje. Pasulj, voće i orasi, lešnici, jabuke, suvo voće. Sve osim ribe, jeste astrološka slika Venere u Devici.

Dakle, vidimo da postoji sled astroloških principa koji imaju svoju putanju. Početak obreda je opisan Saturnom u Biku. Tu gde se Saturn nađe, nalazi se mesto na kome je potrebno da se odreknemo nečega. Pošto Bik predstavlja materijalni princip, hranu, novac, prisustvo Saturna traži da Bik (hrana) budu skromni. Tačnije, najispravnije bi bilo gladovati. Ovde vidimo princip posta, gde se odričemo hrane koja je izvor našeg telesnog zadovoljstva.

U običajima je ovaj prirodni mehanizam protumačen kao pravilo da se ne jede hrana životinjskog porekla, međutim, ako bismo ovaj astrološki momenat u potpunosti rastumačili, mogli bismo da kažemo da je pravi post, u stvari, odricanje od zadovoljstva na svaki način. Bik ne predstavlja samo hranu životinjskog porekla, jer hrana je, pre svega, povezana s hedonizmom. Pravi post, kada je ishrana u pitanju, bio bi kompletno odricanje od bilo čega u čemu uživamo.

Dakle, nikakve đakonije, slatkiši, alkohol, duvan…

Drugi segment posta, još važniji, bio bi duhovno odricanje. Ono je bazirano na potpunom poništavanju ega i stavljanje sebe u poziciju pitomog i disciplinovanog bića.

Post je oprost i strpljenje, ali ne tako što ćemo oprostiti nekom drugom. Procena da nekome nešto treba da oprostimo je bazirana na egu, dakle, ko sam ja da nekome nešto sudim. Pravi oprost je oprost sebi, „otpuštam i opraštam sve što sebi zameram”. U tom oprostu pronalazimo radost i mir iz čega, na kraju, proizilazi ljubav.

Sve ovo je ambijent drugog astrološkog polja (kuće) u prirodnom horoskopu, a to je Bik. Polje (kuća) samopouzdanja, samopoštovanja, hrane, novca. Dakle, ako ćemo se u potpunosti posvetiti postu, odreći ćemo se potrebe da ugađamo sebi, bilo na fizički, bilo na duhovni način.

BADNJA TRPEZA

Stari običaj je da se na Badnje veče obeduje na podu, bez pribora za jelo. Ovo se uklapa u astrološku sliku odricanja predstavljenim Saturnom u Biku. Međutim, pošto je Saturn u Biku gladovanje, a mi ovo veče ipak imamo gozbu koja je specifična, vidimo da je u celu sliku uključeno još nešto.

Do sada smo videli dva principa velikog zemljanog trojstva, a sada se uključuje i treći – Devica s vladarom Merkurom. U ovom znaku je Venera (hrana) u padu. To znači da joj ovo nije najudobniji ambijent, nečega se moramo odreći. Sve ono što Venera predstavlja u ambijentu Device podređeno je principu ovog znaka, a to jeste usitnjenost, skromnost, podređenost. I eto nama trpeze na kojoj se nalazi od svega po malo.

Devica predstavlja žitarice i svu zrnastu hranu.

Međutim, nije Devica u ovoj astrološkoj slici uključena samo da bismo mi na Badnje veče postili i jeli zrnastu hranu. Mi ovim ritualom pokrećemo kosmički protok nekih energija koje vode ka uzdizanju ili rađanju Sunca, a ono jeste, između svega ostalog i ljubav.

Merkur u ovoj astrološkoj postavci nosi jednu naizgled nedovoljno važnu ulogu. Ako posmatramo ovu veliku zemljanu konfiguraciju, primetićemo da je ovde uključeno ono nešto osnovno što zaokružuje sliku. Saturn nas uči oprostu, Venera ljubavi prema sebi, a Merkur da mislimo.

Jedina smo bića na Zemlji kojima je dat ovaj dar. Misao. Data nam je da analiziramo, a mi je trošimo da komuniciramo. Merkur, osim Devicom, vlada i Blizancima, pa nije čudno što ovaj dar tako trošimo, jer Blizanci predstavljaju komunikaciju. Ali, Merkur iz Device je misao kao informacija, i to ona koju iz dubine svog bića emitujemo u univerzum. Ta informacija je ono što nam se nazad spušta na Zemlju.

Kada ovo sagledamo kroz prizmu obreda, mi dovodimo sopstveno biće na određenu vibraciju s koje šaljemo negde gore informaciju, koja će nam se identična i vratiti. Badnji dan, kao uvertira Božiću, jeste dan kada se nesvesno prilagođavamo kosmičkom ritmu i u radosnom iščekivanju Hristovog rođenja (a u astrologiji Hrist jeste Sunce), te sebe punimo božanskom energijom.

U ovoj konstelaciji je nebitno koji je kalendar tačan i kada se, zaista, ovaj planetarni sled odigrava na nebu. On se svakako, jednom godišnje, ponavlja i kao takav pokreće talas oponašanja na Zemlji, a kada ćemo ga sprovesti zavisi od onoga u šta verujemo. Jer, vera u nešto čisti put na kome naša misao u vidu informacije stiže na željeno mesto.

I, na kraju, priča o Božiću jeste bazirana na Banjem danu i večeri. Ono što mi slavimo jeste Hristovo (Sunčevo) rođenje. Važniji je Badnji dan, jer obredima pospešujemo i „dozivamo“ njegov dolazak, a svo slavlje se, energetski, troši u trenutku kada on stiže, odnosno u ponoć.

Kada svane, svi rituali jesu simbolični, ali ne toliko energetski nabijeni vibracijama koje nas pomeraju. Gozba, veselje i sve ono što mnogi misle da je suština Božića je samo ono što smo proizveli tokom minule godine i vreme je da izađemo, bar na kratko, iz posta i nagradimo se užicima.